LA RAZGLEDNICA

 

Izdavač: 2006, Futura
Format: 19,5 x 13 cm
Broj strana: 152
Ilustrovano: 33 reprodukcije crno/bele i 6 kolor
Povez: mek
Haritja: mat kunstdruk
Godina izdanja: 2006.
ISBN 86-7542-036-6

PDF knjige LA RAZGLEDNICA

O KNJIZI:

Zoran Đerić (sa promocije knjige, Francuski kulturni centar, 2006)

„Lepota je početak užasa“ napisao je svojevremeno Rajner Marija Rilke, a citirao kasnije u jednom od svojih kontroverznih filmova Žan-Lik Godar, imenujući tu lepotu i taj užas, istovremeno, «Karmen», što je, opet višeznačno, i žensko ime i pesma, na španskom jeziku. Ali iza te reči krije se još i karmelitski red, kao i poljska kućica, omiljena u Granadi. Tako i reč Pariz izaziva najrazličitije asocijacije, kako kod onih koji su ga posetili, tako i kod svih drugih koji su, barem jednom, poželeli da ga posete, videvši ga na nekoj od bezbrojnih razglednica, u TV reportaži ili na nekom filmu. Ili na nekoj od slika, naših, istaknutih i manje znanih slikara koji žive u Parizu, ili onih starih, koji su nekada živeli, školovali se i slikali u Parizu, ili ovih koji sada odlaze i povremeno borave u Gradu umetnosti. „Slučaj“ Maje Erdeljanin je specifičan. Iako slikarka, nije, poput drugih svojih kolega, bila opsednuta snovima i potrebom da ode u ovaj Grad. Strah od Pariza bio je, kako se ispostavilo, strah od klišea, od predrasuda, od potrošenosti lepote (ako se ona uopšte može potrošiti). Bio je to strah od Grada sa razglednica -otuda i inventivan, ironičan i duhovit, naslov knjige La razglednica bio je to istinski strah umetnice da ne ode u plošnost, u nestvarnost, u kič. Na sreću, a potvrđuje to većina stranica njene knjige, Maja Erdeljanin je uspela da pronađe i svoj Pariz, koji je po nazivima ulica, trgova, muzeja i drugih imenovanih mesta, onaj znani Pariz, od koga se, povremeno, s razlogom, distancira, kako bi ga sagledala i osetila intezitet njegovih zračenja i značenja, ne više onih opštih, već onih ličnih, koje on ima ili može da ima za svakoga od nas.

***

Anđelko Erdeljanin (sa promocije knjige, Francuski kulturni centar, 2006)

… Jednostavno i lako, s dosta humora, pisana, «La razglednica» vodi čitaoca pariskim vedutama, koje dosad nisu, ili nisu natakav način, viđene i prikazane u meni poznatoj literaturi o Parizu. Sam taj internacionalni umetnički grad, Site enternasional de-z-ar, gde je Maja boravila, kao stecište mladih umetnika iz celog sveta, dovoljno je interesantno mesto za razmišljanje i opisivanje. Ali, Maja je pokazala mnogo šire interesovanje, uspostavila mnogobrojne kontakte i o svom kratkom boravku u Parizu sačinila tri različita svedočanstva koja se međusobno dopunjuju: putopis, ciklus slika i seriju fotografija…

***
Ljiljana Ćuk, recenzent knjige

Pariz. Metafora estetike. Paradigma umetnosti – u teoriji zbirom stvaralaca i njihovih dela, u praksi inspiracijom, impresijama, sobom. Prirodno se nameće kao radna obaveza, poziv, domaći zadatak u procesu učenja i usavršavanja svakog umetnika. Ovaj je grad bio nezaobilazna tačka i na razvojnom putu Maje Erdeljanin, mlade novosadske slikarke, čije stvaralaštvo postaje prepoznatljivo već sada u domaćim krugovima, ali i u širim, evropskim razmerama.
Može li se ovaj grad «podneti dostojanstveno i bez pompe»? Može li se u njemu biti običan turista, posetilac koji se izgubi u masi, obezliči se? Neko, možda. Umetnik nikada. Gromada ovoga grada svojom arhitekturom, istorijom, jezikom, Senom i Jelisejskim poljima, muzejima, kafeima, metroom i svim vidljivim i manje vidljivim svojim oblicima pleni i kinji, tera na izraz, provocira. Susret sa ovim gradom srušio je tako sve predrasude, lične i kolektivne i kod Maje Erdeljanin, koja je pre svog susreta s njim mislila «Slikati Pariz, u Parizu i za Pariz, jeste odavno završen posao i nisam mu videla svrhu», ali je taj Pariz iznedrio iz nje ne samo slikarski izraz, nego i jezički, jasan, lični, uverljiv. Da je nastao iz pera slikarke po vokaciji svedoče forma i stil ovih kratkih zapisa – to su krokiji, opažaji pretočeni u reči, u kratke prozne putopisno-esejističe zapise. Karakter same knjige oličen je u njenom naslovu – La razglednica, čime nam autorka sugeriše da će biti reči o slikama, o onim segmentima koji jedan grad najbolje reprezentuju. Dozirano date fotografije delova grada o kojem se govori omogućuju čitaocu kompletniji utisak i percepciju pojedinih detalja.
Sve što može da se vidi, pročita, čuje o ovom gradu, “opšta mesta”, ali i ono što se prikriva, ostaje u domenu slutnje, prećutano, dato nam je u ovoj knjizi kao uzgredni komentar, opaska. Upravo ovakvi momenti, koji nisu promakli budnom oku posmatrača radoznalog, posmatrača umetnika, sa obavezujućim smislom za detalj, daju dinamiku tekstu i otvaraju jednu novu vizuru “staza, lica i predela” već viđenih.