PDF kataloga/kuvara SKICE KUVARICE
Izdavač: Futura /
Format: 19 x 14 cm /
Broj strana: 44 /
Ilustrovano: 18 fotografija i 18 reprodukcija / kolor /
Povez: mek /
Haritja: mat kunstdruk /
Godina izdanja: 2005 /
ISBN /
“Skice kuvarice” je katalog slika, koje su nastale kao vizuelizacija pamćenja samog procesa kuvanja. Likovni podsetnik receptura dobijenih od mojih prijatelja i rodbine, tako je postao i katalog izložbe i kuvar. Svaku sliku prati recept na srpskom i engleskom jeziku, kao i za tu priliku snimane, fotografije majstora fotografije industrijskog dizajna Siniše Vendlenera. (M. E)
Tehnika: akril na platnu /
Dimenzije: od 30 x 40 do 100 x 70 cm /
Godina: 2004 /
Exhibitions: 2004. Novi Sad, restoran-gallery „Cesla“ / 2007. Stara Pazova, Gallery of Cultural center
O IZLOŽBI:
Maja Erdeljanin (tekst u katalogu)
PRIJATNO
Načina izražavanja i medija za komunikaciju ima mnogo: od telepatije, preko umetnosti, ćaskanja i prebacivanja, do sporta i kulinarstva. Talenata je još i više, a mnogi od njih još nemaju ni ime. Tek čekaju svoje vreme kada će postati profesije. U svakom slučaju, svaki talenat je jezik kojim se nešto saznaje. A “koliko jezika znaš toliko vrediš”… i kojim god da govoriš, na kraju saznaješ iste stvari.
Kao što deca u svojim radovima, predstavljaju ono što znaju, a ne ono što vide, tako sam i ja prišla “Skicama – kuvaricama”, idući za idejom najlakšeg memorisanja recepta. Slike su gotovo apstraktne kao što je uostalom i sam proces mišljenja. Tako bi mogle da izgledaju u umu veze koje opisuju kulinarske procese, ako bi se pri tom oslanjale na predstavu o kompoziciji, gestu i o boji – i kao materiji i u hromatskom smislu.
Kombinovanje i izvođenje likovnih elemenata je veoma slično sa procesom kuvanja, počevši od priprema, prikupljanja potrebnih sastojaka u ateljeu/kuhinji, preko okvirnog redosleda pojedinih operacija, užurbanih pokreta da se površina ne osuši/zagori pre nego što se dovede u željeno stanje, dodavanja preostale boje/namirnice drugoj slici/jelu, rešavanja problema pri pogrešnim i ishitrenim potezima kreativnim pretvaranjem greške u kuriozitet, pa sve do mešanja, razmazivanja i dodavanja akcenata/začina po sopstvenom ukusu.
Dobar slikar je i dobar kuvar. Da li je istinito? Da li je i obrnuto? Ako dokažem da dobro slikam da li neću biti u obavezi da dokazujem i drugi deo talenta? Da li bi se neko pitao da li znam da kuvam da nisam slikarka, već slikar?
Ali, ako je kuvanje poput slikanja, a svaki kuvar svojim jelom otkriva i svoju narav, komunicira sa bližnjima, zabavlja se, uči, opaža zanemarljive razlike, veze izmedu nepovezivih stvari, zbrinjava gladne pritom se trudeći da svaki put nadmaši sebe i na kraju, pri opštoj konzumaciji svog dela, očekuje pohvalu koju će rado primiti, iako više nije rad da delo i sam proba… onda i kuvanje volim.
Ljubav je, kao i talenat – dar, a darovi se poštuju i razvijaju. Pa, da probamo…