2008. CTC

 

COLOR TREND collection

Tehnika: kombinovana tehnika na platnu /
Dimenzije: 100 x 120 cm /
Godina: 2008-2009 /
Godine i mesta samostalnih izložbi: 2008. Novi Sad, Srpska akademija nauka i umetnosti / 2012. Budva (Crna Gora), Crkva Santa Marija, Grad Teatar / 2013. Aying (Nemačka), Galerija Aurum Magnum / 2014. Minhen (Nemačka), Vila Mor-Frajman

O IZLOŽBI:

Sava Stepanov

Personalizovani slikarski koncept i stav

Svoju stvaralačku avanturu Maja Erdeljanin je započela početkom devedesetih godina proteklog veka – kada još kao studentkinja Akademije umetnosti u Novom Sadu (diplomirala 1995) u klasi profesora Dušana Todorovića, izlaže na samostalnim i grupnim izložbama. Iako se ta rana aktivnost dešavala u okružju specifične postmodernističke ali već i racionalističke umetnosti devedesetih, Maja Erdeljanin se nije “usaglasila” sa tada aktuelnim  tendencijama nego je tiho i postupno gradila vlastiti iskaz. Ona se sredinom devedesetih pojavila specifinim “razlivenim” kolorističkim ekspresionizmom (portreti, aktovi), čija je potentnost pojačana naglašavanjem linije i gesta u seriji potonjih pejzažnih slika. Držeći se realnosti i prirode slikarka je dospevala – do prirode slike. U njenom slikarskom postupku odabrani motivi predstavljaju inicijativu za ustanovljenje autentične pikturalnosti. Slike Maje Erdeljanin su večito bile uspostavljene kao zbir funkcionalnih sinkretičkih odnosa jasno vidljivih likovnih elemenata. Pejzažna geografija se pretače u topologiju slike, a umetnica uspeva da svoje izrazito osećanje za boju i njene vizuelne, fizičke i psihološke naznake, objedini u koherentnu celinu komplemantarnih i skladnih odnosa, da ostvari jedinstvenu likovnu atmosferu unutar slike, da tom atmosferom izrazi sopstveni likovni potencijal, vlastitu osećajnost i poetsko shvatanje sveta.
U novu deceniju Maja Erdeljanin ulazi zanimljivim izložbenim projektom Istorija severnog neba (Planetarijum na Petrovaradinskoj tvrđavi, 2001) u kojem se, kako to konstatuje Andrej Tišma “kosmos ne predstavlja na uobičajen način kao beskonačan i mračan prostor, već kao poprište najlepših svetlosti i kolorističkih zbivanja”. Taj ciklus predstavlja prekretnicu – prvi put Maja Erdeljanin dospeva u predele apstrakcije. Tokom  2004. godine ova umetnica je ostvarila seriju kolaža naslovljenih Rejciklaže – “slika nastaje kopiranjem kolaža, zapravo transponovanjem u tehniku ulja, što dovodi do razbijanja strogih granica oblika i ujednačenosti površina” (J. Jovanov). Zapravo, prema predlošcima odabranih novinskih reklama, Maja Erdeljanin komponuje svoju sliku. Iako se ne radi o interpretiranju pomenutog predloška već o svojevrsnom preuzimanju njegovih vizuelno–likovnih principa, uloga reklame je suštinski značajna. Upravo tim postupkom je celokupni dotadašnji poklonički odnos prema prirodi, Maja Erdeljanin zamenila specifičnim infiltriranjem sopstvenog slikarskog izraza u svet ukupne “ikonosfere” (M. Porempski). Svojevrsnom aproprijacijom vidljivih manifestacija globalnog komunikacijskog sitema, bilbordskog-ekranskog advertajzinga, dizajna, reklama – ova umetnica je ustanovila autentično umetničko delo. Tada se u pikturalnim ostvarenjima Maje Erdeljanin javlja svojevrsni letrizam (reči, tekstovi) koji nisu ništa drugo do – formalni i sadržinski – elementi plastičkog tkiva slike…  U tim pikturalnim ostvarenjima izrazitog kolorističkog dejstva – tekstovi poput COLORTRENDcoellection, Red is a colour of life and joy. Enjoy life!, Yellow in harmony of diagonal composition, Orange & Blue – opposites attracts, te konačno majaerdeljanin.com, nikako nisu tek natpisi kojima se objašnjava ili potpisuje slika, nego su deo jedne specifične filozofije u kojoj umetnica savremene advertajzing “proizvode” prihvata kao ovovremensku životnu činjenicu, kao impuls svakodnevlja, kao bitnu osobenost jednog univerzalnog komunikacijskog sistema potpuno infiltriranog u iskustvo čoveka naše civilizacije.
Ovakav pikturalni koncept je sasvim specifičan: a) umetnica uspeva da u svojoj slici sačuva autentičnu likovnost, da iskaže vlastiti senzibilitet i da iznedri osobenu ekspresiju i poetičnost; te da b) bude izrazito kritički raspoložena (čak angažovana) prema društvu u kome živi i stvara, prema društvu globalističkog karaktera u kojem se nameće psihologija kontrolisanog informatičkog društvenog ponašanja… Osim toga, svojim slikarstvom Maja Erdeljanin je je umetnica koja, usred snažne tranzicije kojom se unutar umetnosti sve više inklinira ka mašinskim i elektornskim nerukotvorenim slikama, čuva humanističko poreklo svoje slike jer vlastiti doživljaj sveta realizuje direktnom manuelnom akcijom, te sopstvenom svešću i osećajnošću.
Na kraju valja konstatovati da u aktuelnom trenutku slikarka Maja Erdeljanin u svojim slikama ispoljava dostignutu stvaralačku zrelost. Njeno likovno sočno slikarstvo poseduje odista slojevite likovno-plastičke, sadržinske, filozofske i poetske zaključke. Maja Erdeljanin je uspela da formira jedan osoben i jasno personalizovan slikarski koncept kojim se, na jedan autentično slikarski način, delotvorno ispoljava sugestivni kritički stav prema svetu i vremenu u kome živi i stvara. A to ovu slikarku uvrštava među umetnike kojima treba verovati i čiju umetnosti treba istinski poštovati.